KAK SE NEKAD ŠPREHALO U ZAGREBU

Zanimljiva pričica jedne dame feš dame koju nam je poslao (pričicu, ne damu), naš suradnik Vladimir Beštak.

Ako ne'ko nekaj ne bu razmel, naj ne koristi gugl translejter, jer tek ovaj niš ne bu razmel. Najbolše je onda pitati nekog domačeg.  

"Crkel mi je auspuh i getriba, auto mi nemre ić’ u rikverc pa sam na

plac išla cipelcugom. Kupila sam pol kile mlevenog meseka, paradajz i

putericu za šalatu, grincajg za ajngemahtec jer ga više imam rad neg

ajnpren juhu. Natrpala sam pun ceker špeceraja, za ručak i za fruštik.

U birtiji pored placa, lokalni luftinšpektori pili su gemišt. Jedan mi

je čak i hofiral, a na kraju me pozdravil sa servus milostiva. Bedak.

Ispred zgrade bedinerica je klofala tepih na kloferštangi kraj

vešeraja. Ušla sam u haustor i primila se za gelender jer mi je već

bilo dost šalabajzanja s punim cekerom. U stanu sam prvo ušla u

badecimer i oprala ruke. Zatvorila sam i obrliht jer je bil propuh.

Presvukla sam se i metnula regelmantl na aufinger. Obukla sam  šlafrok

jer mi je tak komotnije. Bil je strgan pa sam ga priheftala sa

zihericom. Izvadila sam veš iz vešmašine i obesila na štrik. Kad sam

sve skuhala, počistila i zgotovila bil je već mrak. Metnula sam si

viklere, navila vekericu i metnula na šrajptiš. Prek glave sam navukla

novi šlifer i tuhicu, zgasila svetlo i prešla spat."